Sin kon­tro­verz­nog bi­zni­sme­na Ran­ka Ra­du­lo­vi­ća Želj­ko Ra­du­lo­vić u pi­smu ko­je je po­slao Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću i Fi­li­pu Vu­ja­no­vi­ću na­pi­sao je da je osje­tio neo­pi­si­vu tu­gu i ža­lje­nje zbog hap­še­nja svog oca, „zna­ju­ći ko­li­ko mo­ja po­ro­di­ca dr­ži do na­še dr­ža­ve i svih nje­nih or­ga­na i slu­žbi”. Otac mu je, ka­ko ka­že, u sva­koj pri­li­ci pre­do­ča­vao ko­li­ko je tru­da, hra­bro­sti i vo­lje ulo­že­no u stva­ra­nje Cr­ne Go­re i da to ni­kad ne za­bo­ra­vi.
– Pa zar je on­da mo­gu­će da se na­ša ku­ća i ja kao ma­lo­ljet­no di­je­te iz­lo­ži­mo ta­kvoj agre­siv­no­sti, kao da se ra­di o dr­žav­nim ne­pri­ja­te­lji­ma. Taj osje­ćaj mi je sva­ka­ko mno­go go­ri od stra­ha ko­ji sam pre­tr­pio tom pri­li­kom – na­pi­sao je Želj­ko Ra­du­lo­vić.
Osim Đu­ka­no­vi­ću i Vu­ja­no­vi­ću, on se obra­tio di­rek­to­ru po­li­ci­je, mi­ni­stru unu­tra­šnjih po­slo­va, kao i spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu.
– Ovo mo­je pi­smo obra­ća­nja pred­sta­vlja od­raz mog do­ži­vlja­va­nja po­stu­pa­ka ko­ji su pred­u­ze­ti i spro­ve­de­ni u na­šoj po­ro­dič­noj ku­ći u Nik­ši­ću 11. sep­tem­bra od stra­ne pri­pad­ni­ka po­li­ci­je. Tog da­na, u 05:30, u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, pro­bu­di­li su me do­di­ri uz uz­vi­ke „Ustaj, po­li­ci­ja”. Ka­da sam otvo­rio oči po­red me­ne je sta­jao čo­vjek, ko­ji mi je dr­ža­o ci­jev pu­ške u ne­po­sred­noj bli­zi­ni gla­ve. U po­lu­mrač­noj pro­sto­ri­ji ni­je­sam mo­gao ra­za­zna­ti da li se ra­di za­i­sta o po­li­ci­ji ili ne­kom dru­gom. Ka­da sam ustao od­ve­li su me do dnev­ne so­be, na­re­di­li da sjed­nem na dvo­sjed, a is­pred me­ne je i da­lje, sa pu­škom u ru­ci, sta­jao po­li­ca­jac, ne do­zvo­lja­va­ju­ći mi da usta­nem i da se kre­ćem. U tom mo­men­tu u ku­ću je ušlo oko 10-ak nje­go­vih ko­le­ga ko­ji su se ras­tr­ča­li po ku­ći. Ta­da su mi ka­za­li da se ra­di o pre­tre­su, a me­ni ni­je bi­lo do­zvo­lje­no da pri­su­stvu­jem pre­tre­su pro­sto­ri­ja u ku­ći u ko­ji­ma je vr­šen pre­tres, ni­ti je bi­lo ko bio tu osim njih – na­vo­di Ra­du­lo­vi­ć u pi­smu.
Za vri­je­me pre­tre­sa, ka­ko na­vo­di, na­o­ru­ža­ni po­li­ca­jac i još ne­ke nje­go­ve ko­le­ge su ga is­pi­ti­va­le o to­me gdje je nje­gov otac, gdje su ču­va­ri, kao i gdje se na­la­ze pa­re.
– Bio sam kraj­nje zbu­njen ova­kvom re­ak­ci­jom i upla­šen, sum­nja­ju­ći da se ra­di o pri­pad­ni­ci­ma po­li­ci­je, jer sam mi­slio da se oni ta­ko ni­ka­da ne bi po­na­ša­li pre­ma jed­nom dje­te­tu ko­je ih ni­čim ni­je iza­zva­lo na ta­ko po­na­ša­nje. Ja sam, osim za­pre­pa­šće­nja i ču­đe­nja, osje­tio neo­pi­si­vu tu­gu i ža­lje­nje zbog ova­kvih po­stu­pa­ka, zna­ju­ći ko­li­ko mo­ja po­ro­di­ca dr­ži do na­še dr­ža­ve i svih nje­nih or­ga­na i slu­žbi. Moj otac mi je u sva­koj pri­li­ci pre­do­ča­vao ko­li­ko je tru­da, hra­bro­sti i vo­lje ulo­že­no u nje­no stva­ra­nje i da to ni­kad ne za­bo­ra­vim. Pa zar je on­da mo­gu­će da se na­ša ku­ća i ja kao ma­lo­ljet­no di­je­te iz­lo­ži­mo ta­kvoj agre­siv­no­sti, kao da se ra­di o dr­žav­nim ne­pri­ja­te­lji­ma. Taj osje­ćaj mi je sva­ka­ko mno­go go­ri od stra­ha ko­ji sam pre­tr­pio tom pri­li­kom – pi­še u pi­smu.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, iako je mlad, zna da svi mo­ra­ju ra­di­ti svoj po­sao, ali se pi­ta ko­ja je to gra­ni­ca ko­ju ne­ko mo­že da pre­đe i tim i ta­kvim po­stup­ci­ma pot­pu­no obes­hra­bri sve one ko­ji oče­ku­ju prav­du.
– Na­dam se da se ova­ko ne­što ne­će de­si­ti ni­jed­nom dje­te­tu i ni­jed­noj po­ro­di­ci, i to od sr­ca že­lim – pi­še na kra­ju pi­sma.
Osim Ran­ka Ra­du­lo­vi­ća, uhap­še­ni su i nje­go­vi su­gra­đa­ni Rat­ko Mar­ti­no­vić (35), zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­na dje­la ze­le­na­štvo i ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih na­pra­va, i Sla­vi­ša Ta­no­vić (36), zbog sum­nje da je iz­vr­šio iz­nu­du u po­ku­ša­ju. Po­li­ci­ja je pre­tre­sla i stan po­ro­di­ce Ra­du­lo­vić, kao i lo­kal „Ta­ni” u bli­zi­ni ko­jeg je u ju­nu ove go­di­ne ba­če­na eks­plo­ziv­na na­pra­va.
Ra­du­lo­vić je biv­ši vla­snik FK Če­lik, a ši­roj jav­no­sti po­stao je po­znat po afe­ri „Lip­ci”. Nje­go­va fir­ma „Ta­ni” bi­la je 2008. je­dan od iz­vo­đa­ča ra­do­va na di­o­ni­ci Lip­ci – Knež Laz, ka­da su ru­ši­li br­do po­red pu­ta, a po­tom šut i ka­me­nje pro­si­pa­li u mo­re. U mo­ru je na­pra­vljen tvr­di na­sip od 6.191 kva­dra­ta. To se na­la­zi­lo po­red lo­ka­ci­je ko­ju je Ra­du­lo­vić ra­ni­je ku­pio, a gdje je na­mje­ra­vao da sa­gra­di pri­sta­ni­šte i pla­žu, kao i ho­tel, iako za sve to ni­je imao ni­jed­nu do­zvo­lu. U de­cem­bru 2009. go­di­ne Osnov­ni sud u Ko­to­ru ga je, u pr­vo­ste­pe­noj pre­su­di, osu­dio na tri mje­se­ca za­tvor­ske ka­zne za kri­vič­no dje­lo pro­tiv­prav­no za­u­zi­ma­nje ze­mlji­šta. Istu ka­znu ta­da je do­bio za uni­šte­nje i ošte­će­nje pri­rod­nog do­bra u Lip­ci­ma. Zbog žal­bi i na­stav­ka po­stup­ka do­šlo je da za­sta­re i po ovoj op­tu­žni­ci.D.Ž.


Tra­žio pri­jem kod pre­mi­je­ra

Ran­ko Ra­du­lo­vić ni­je že­lio da od­go­va­ra na pi­ta­nja tu­ži­o­ca ka­da je pri­ve­den 11. sep­tem­bra.
– Zbog ne­ga­tiv­nog sta­va ko­ji imam pre­ma si­tu­a­ci­ji ko­ja me pra­ti već vi­še mje­se­ci, a zbog ko­je sam tra­žio pri­jem kod pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve i pred­sjed­ni­ka Vla­de, ne že­lim da da­nas ov­dje da­jem iz­ja­vu – ka­zao je Ran­ko Ra­du­lo­vić to­kom sa­slu­ša­nja kod tu­ži­o­ca.
Ra­du­lo­vić je re­kao da se na nje­ga kon­stant­no vr­ši pri­ti­sak.
– Pri­ti­sak na me­ne i mo­ju po­ro­di­cu, i sve što se de­ša­va u po­sled­njih ne­ko­li­ko mje­se­ci re­zul­tat je dej­stva kri­mi­nal­ne gru­pe unu­tar MUP-a u Nik­ši­ću, Pod­go­ri­ci i Her­ceg No­vom – re­kao je ta­da.